Ministarka Jasna Matić objavila je početak projekta ”Digitalna škola” koji će omogućiti da više od 1.100 osnovnih škola u Srbiji dobije računarske kabinete. Jasna Matić (arhiva) Škole se mogu prijaviti do 15. septembra, a projekat vredan 650 miliona dinara trajaće do kraja naredne školske godine. „Projekat podrazumeva opremanje jedne učionice u svakom školskom objektu“, rekla je ministrarka za telekomunikacije i dodala da je plan da udaljene škole, koje se nalaze u manje naseljenim mestima i selima, dobiju digitalne kabinete. Prema njenim rečima, svaka učionica, u zavisnosti od veličine, dobiće do 30 mesta za rad učenika na savremenim računarima. „Za najnerazvijenijih 40 opština Ministarstvo će pomoći da se stvore uslovi, dovede struja i odgovarajuće Internet instalacije, kako bi učionica bila u potpunosti funkcionalna“, istakla je Matićeva. Kada je reč o obavezama, ona je navela da će svaka škola odrediti jednog nastavnika koji će biti zadužen za tehničku ispravnost učionice, a direktor će svakog tromesečja slati izveštaj kako funkcioniše digitalni kabinet koji će takođe kontrolisati lice koje je ovlastilo Ministarstvo. Taj projekat je jedan od elemanata velikog projekta “Digitalna Srbija”, koje Ministarstvo namerava da sprovodi u narednim godinama i koje treba da unapredi funkcionisanje informacionog društva u zemlji, ukazala je Matićeva i dodala da će to doprineti konkurentnosti privrede i kvalitetu života građana. „Do kraja sledeće školske godine sve škole treba da imaju računarske kabinete, a u istom perodu treba da se napravi jedinstven sistem pristupa Internetu preko akademskih mreža Srbije i uz pomoć sredstava koje smo dobili od Grčke u okviru ‘Helenik plana’“, ukazala je ministarka. Brzinu pristupa Internetu diktiraće lokalni uslovi, a tamo gde nema nikakvih uslova obezbediće se bežični pristup, najavila je Matićeva.
Browsing Posts tagged osnovna škola
Tako se na kraju teksta jednog našeg osnovca može naći The end (kraj) ili potpis ispred kojeg stoji by (od autora), a neretko napišu i znak @ preuzet sa interneta, pokazalo je istraživanje koje je sprovela mr Jelena Stevanović, saradnica beogradskog Instituta za pedagoška istraživanja (IPI).
Dominantna je upotreba tri tačke, jer đaci sa osiromašenim leksičkim fondom, pošto ne čitaju dovoljno, ne umeju da nastave rečenice, rekla je Stevanovićeva Tanjugu ocenivši da je istraživanje o nivou pismenosti beogradskih osnovaca simptomatično i da zadire u strukturne promene u srpskom jeziku.
Mladi nemaju ni svest o tome šta je funkcionalna pismenost, koju u 21. veku, sa naprednom tehnologijom, ne može imati samo ona osoba koja ume samo da čita i da piše, rekla je Stevanovićeva smatrajući da bi rezultati o nivou jezičke kulture đaka trebalo da navedu na ozbiljno razmišljanje sve nedležne za obrazovnu politiku i one koji brinu o očuvanju srpskog jezika.
Ona je podsetila da je i u drugim jezicima evidentan uticaj engleskog, ali da druge države sprovode mere za očuvanje maternjeg jezika.
Tako je Francuska, koja takođe ima ovaj problem, napravila nacionalni projekat za povećanje jezičke kompetencije mladih.
“Takav projekat neophodan je i u našoj sredini i to što pre”, smatra Stevanovićeva, inače lingvista, navodeći da nešto više od 25 odsto učenika kombinuje ćirilicu i latinicu u svom sastavu, i to ne samo reči, već i sama slova.
U gotovo jednoj trećini sastava, učenici umesto slova v pišu w, umesto slova i pojavljuje se y.
Zanimljivo je da 30 odsto učenika sedmog i osmog razreda piše isključivo latinicom u neformalnoj komunikaciji i situacijama u kojima sami biraju kojim će pismom pisati, pokazalo je istraživanje sprovedeno prosle godine.
Štaviše, i ako bi hteli da pišu ćirilicom, ne mogu da se sete pojedinih slova primarnog i osnovnog pisma u Srbiji.
Doduše, potpuno su ravnopravne i ćirilica i latinica, podsetila je saradnica IPI, navodeći da to ipak ne znači da bi trebalo da damo primat latinici, ako smo se već opredelili da je ćirilica naše osnovno pismo.
Ona smatra da je stav roditelja i njihov odnos prema razvijanju čitalačkih navika dece, od presudnog značaja.
Jezik i književnost, jedno bez drugog ne mogu i ne možete da očekujete od đaka bogat leksički fond i upotrebu reči sa lakoćom, ako ne čita, rekla je Stevanovićeva.
Više od 60 procenata ukupne populacije u Srbiji ne čita ništa, mali je broj odraslih koji će ličnim primerom pripremiti decu da se kasnije sami služe knjigom, kazala je ona i navela da deca bolje poznaju nazive dnevnih novina i časopisa nego naslove knjiga.
“Ne može škola napraviti značajnu promenu, može uticati, ali je suština kako se detetu postave temelji, a to se događa u kući”, smatra saradnica IPI.
Ona je mišljenja da je problem celokupnog sistema obrazovanja kod nas to što se traži isključivo deklarativno znanje i što nema suštinskog, funkcionalnog i primenljivog.
Jureći plan i progaman, nastavnicima nije ostavljeno puno mesta za ponavljanje, vežbanje i praktičnu primenu znanja.
Takođe, sve je veći broj mladih u Srbiji koji završe fakultet, ali se umesto očekivanog povećanja obrazovnog nivoa društva, dešava da nemamo adekvatno obrazovanu akademesku zajednicu, rekla je Stevanovićeva, iznoseći lični stav da je uz obrazovanje neophodno i vaspitanje, koje se, kako je ocenila, stiče u porodici.
Stevanovićeva je najavila da će tokom leta biti poznati preliminarni podaci najnovijeg istraživanja o funkcionalnoj pismenosti učenika trećeg i četvrtog razreda srednjih škola.
