Obrazovanje

U školskoj 2010/11. godini za oko 80.000 učenika osmog razreda u srednjim školama u Srbiji predviđeno je 86.000 slobodnih mesta, a prethodnih godina među mladima najpopularnije su bile ekonomske, pravno-birotehničke, medicinske škole, kao i gimnazije. U školskoj 2010/11. predviđeno 86.000 slobodnih mesta za upisOko 17.000 mesta, ili 21 odsto, rezervisano je za gimnazijske smerove, 53 odsto za četvorogodišnje stručne škole, 23 odsto za trogodišnje ustanove i po 1,5 procenata za muzičke i baletske, odnosno škole sa posebnim potrebama. Podaci govore i da svake godine nekoliko procenata osmaka ne nastavi školovanje, ili pređe u privatne srednje škole. Od ukupnog broja mesta, za upis u beogradske škole rezervisano je 19.000 đačkih knjižica, za koje će konkurisati blizu 16.000 osmaka. U beoogradskim gimnazijama slobodno je 4.500 mesta i oko 400 mesta u Sportskoj, Filološkoj i Matematičkoj gimnaziji. Najpopularnije škole do sada su bile ekonomske, pravno-birotehničke, medicinske i pojedine gimnazije. Po regionima, u Beogradu je tradicionalno najtraženija Treća beogradska gimnazija, zatim u Nišu Medicinska škola sa obrazovnim profilom farmaceutski tehničar, Deveta beogradska gimanzija, Medicinska škola u Užicu, Gimnazija “Jovan Jovanović Zmaj” u Novom Sadu, Prva kragujevačka gimanzija, Filološka i Matematička gimanzija i Fizioterapetsko-farmaceutska škola u Beogradu. Popularne su i Filološka gimnazija u Sremskim Karlovcima, Srednja turistička škola u Novom Beogradu, beogradska Ugostiteljska škola i Ugostiteljsko turistička škola u Vrnjačkoj Banji.

O trošku države na prvu godinu osnovnih studija u 2010/2011. godini biće upisano ukupno 20.674 studenta, dok će na visoke strukovne studije biti primljeno 6.597 brucoša, odlučeno je juče na Vladi Srbije. Ovim je broj mladića i devojaka koji će studirati o trošku države neznatno povećan u odnosu na prošlu godinu.

Vlada Srbije juče je usvojila upisne kvote za upis na prvu godinu studija na sve fakultete i visoke strukovne škole u Srbiji.
- Drago mi je što je i ove godine povećan broj studenata koji će se finansirati o trošku države. To povećanje jeste malo i iznosi 1,17 odsto, ali predstavlja pozitivan pomak. Neznatno je povećan i broj budžetskih studenata na visokim strukovnim školama u Srbiji. Napomenuo bih da su upisne kvote usklađene sa pravilima propisanim akreditacijom. Da je sve ispoštovano, proverili su senati univerziteta i Nacionalni prosvetni savet za visoko obrazovanje – rekao je ministar prosvete Žarko Obradović.
Vlada je usvojila upisne kvote za svaki fakultet pojedinačno osim za Univerzitet u Novom Sadu. Njima je samo odobreno da na prvu godinu o trošku budžeta upišu 4.664 studenta, dok će o svim pojedinostima odlučivati nadležni organi Autonomne Pokrajine Vojvodina.
- Mi odobrenje tražimo od pokrajinskih organa, budući da nas oni finansiraju. Vlada Srbije odobrava samo u načelu broj budžetskih studenata. Očekujemo da najkasnije do polovine maja dobijemo odobrenje za predloge koje smo prosledili, ali do tada ne smemo da ih obelodanjujemo. Reći ću samo da se ništa bitnije neće promeniti u odnosu na prošlu godinu – kažu u Rektoratu Univerziteta u Novom Sadu.
Takođe, na jučerašnjoj sednici Vlada je odobrila i upis 265 studenata na Vojnu akademiju, od čega će njih 25 pohađati studije medicine u okviru Vojnomedicinske akademije. Njihovo školovanje finansiraće Ministarstvo odbrane.
Što se tiče odluke velikog broja fakulteta da povećaju školarine, ministar prosvete je još jednom napomenuo da se on tome protivi.
- Moj stav je da školarine ne treba povećavati – istakao je Žarko Obradović.

Beograd — Lekari, sudije i profesori moći će da budu i oni koji su završili privatne fakultete, kaže za B92 državni sekretar u ministarstvu prosvete Radivoje Mitrović. Time je otklonio nejasnoće u tumačenju izmena Zakona o visokom obrazovanju, koje su se mogle čuti ovih dana a koje su predviđale da profesori, lekari i sudije postanu samo oni koji su završili državne faklutete. 

 ”Imajući u vidu poseban društveni značaj u oblasti pedagogoije, medicine i prava, vlada propisuje posebne uslove za rad visoko školskih ustanova koje izvode studijske programe za sticanje diplome odgovarajućeg nivoa i vrste studija u tim oblastima imajući u vidu i regulativu Evropske unije jer nam je cilj da se harmonizujemo sa Evropom”, kaže Mitrović. Na pitanje da li će sudije, lekari i profesori moći da dolaze i sa privatnih fakulteta, Mitrović kaže da je u Ustavu Srbije zapisano da postiji ravnopravnost oblika svojine. “Apsolutno će moći, u suprotnom bi to bila diskriminacija”, rekao je on.

Odluka Ministarstva prosvete da inovira Zakon o visokom školstvu tako da sudije, tužioci, lekari i prosvetari ubuduće mogu da se školuju isključivo na državnim fakultetima nailazi na različite reakcije među rektorima privatnih univerziteta.

Resorno ministarstvo, naime, pripremilo je predlog izmena i dopuna Zakona o visokom školstvu po kome se pravo na školovanje nosilaca pravosudnih funkcija, medicinara i prosvetnih radnika ekskluzivno prenosi na obrazovne institucije čiji je osnivač država. O predlogu bi tek trebalo da se izjasni Vlada, a potom i parlament.
Vlasnik i rektor univerziteta „Megatrend“ Mića Jovanović kaže za „Blic“ da je ovo frapantno loš predlog izmene zakona.  
- Takav predlog izmena zakona ruinira dosadašnje napore na izjednačavanju prava državnih i privatnih univerziteta. Potpuno je bezumna ideja da se nosioci pravosudnih funkcija, medicinari i prosvetari moraju školati samo na državnim fakultetima. Ta ideja ruši zagarantovano pravo studenata na vlastiti izbor i otvara vrata mogućnosti da za nekoliko godina država propiše, na primer, da službenici u bankama moraju da imaju diplomu državnog ekonomskog fakulteta ili da profesionalni političari moraju imati diplomu Fakulteta političkih nauka – ogorčen je dr Jovanović.
Po njegovoj oceni, na ovaj način se ide ka nestajanju privatnih visokoškolskih institucija iz obrazovnog sistema Srbije.
- Odgovornost za to leži na Ministarstvu prosvete. Predlagao sam ministru Žarku Obradoviću ne da se popravlja zakon već da bude ceo promenjen tako da se odrekne principa Bolonjske deklaracije. Ti principi konfencioniraju obrazovanje, traže besmisleno veliki broj predavača po studentu i umesto utvrđivanja suštinskog propitivanja studenata idu na štikliranje odgovora na računaru što mu daje 50 odsto mogućnosti da pogodi tačan odgovor – dodaje rektor Jovanović.
„Megatrend“ inače ima Fakultet za državnu upravu kao smer za menadžment u zdravstvu, a klasične medicine nema nigde na srpskim privatnim univerzitetima. Sa druge strane, Univerzitet „Singidunum“ ne bi bio pogođen ovakvim izmenama zakona jer ne školuje one stručnjake na koje se izmene odnose.
Dr Milovan Stanišić, rektor „Singidunuma“ smatra da država treba da ima ekskluzivnost u školovanju učitelja i nastavnika u osnovnim i srednjim školama za pedagoške i psihološke predmete, jer oni propagiraju sistem vrednosti koji jeste od značaja za državu kao celinu. Svi drugi profesori, međutim, mogu imati diplome privatnih obrazovnih institucija.
- Isti princip važi i za medicinare koji odlučuju o životu i smrti, a tu su potrebna velika ulaganja iza kojih za sada može da stoji samo država. Nemam ništa protiv najavljenih promena jer se sve odnosi na jasne profile i ne može izazvati zbrku – konstatuje Stanišić. 

Logičan interes države
- Ta ideja je potekla iz Finske koja je prva u EU na takav način regulisala obrazovanje tih stručnjaka, a kasnije je to prihvatilo još nekoliko članica EU. Meni je logičan interes države da ona školuje sudije i tužioce jer su oni od značaja za zaštitu pravnog poretka, dok ostali smerovi, pre svega poslovno pravo mogu da se izučavaju i na privatnim univerzitetima – ističe dr Milovan Stanišić, rektor „Singidunuma“.

BEOGRAD – Prijavljivanje za upis učenika u neku od specijalizovanih umetničkih srednjih škola, matemamatičku ili filološku gimnaziju obavljaće se 21. i 22. maja.
Talentovani đaci polažu posebne prijemne ispite koji će za likovne umetničke škole biti organizovani 4, 5. i 6. juna, a u muzičkim i baletskim školama 3, 4. i 5. juna, navodi se u Kalendaru upisa učenika u srednje škole za školsku 2010/2011. godinu.
Prijemni ispiti u Matematičkoj gimnaziji i matematičkim odeljenjima biće 5. juna, a u filološkim gimnazijama i filološkim odeljenjima 5, 6. i 7. juna.
Konačni rezultati prijemnih ispita i upis učenika biće objavljeni 11. juna.
Đaci koji žele da upišu neku od srednjih stručnih škola ili gimnazija polažu kvalifikacione ispite iz matematike i srpskog, odnosno maternjeg jezika. Prijavljivanje će trajati od 3. do 15. juna.
Kvalifikacioni ispit iz srpskog jezika polagaće se 21. juna, a iz matematike 22. juna, dok će konačni rezultati kvalifikacionih ispita biti objavljeni 28. juna.
Prvi krug upisa učenika u srednje škole biće sproveden 7. i 8. jula od 8.00 do 15.00, dok je drugi upisni krug za preostala nepopunjena mesta zakazan za 12. jul.

I ove godine među budućim srednjoškolcima biće najtraženija pojedina ekonomska i medicinska zanimanja, smatraju direktori stručnih škola u kojima je prošle godine za upis bilo neophodno više od 95 bodova. Iako gimnazije generalno nisu omiljen izbor osmaka, za „ulaz“ u neke od njih biće potrebna ista „bodaža“.

Prilikom izbora budućeg zanimanja, među učenicima osmih razreda već godinama su najpopularnije ekonomske i medicinske srednje škole u kojima se na jedno mesto prijavi i do pet kandidata. Poslednjih godina, najveća „navala“ je za određene moderne smerove kao što je „bankarski službenik“, gde je za upis često neophodan najveći broj bodova.
- Za bankarskog službenika, prijavljuju nam se najbolji osnovci i to duplo više nego što možemo da primimo. Prošle godine, donja granica za upis bila je 98 bodova, dok su pre dve godine u ovaj ogled mogli da uđu samo oni sa sto bodova. Osim novog načina predavanja, u ovom oglednom odeljenju akcenat se stavlja na praktičnu nastavu, koja je tako organizovana da đaci odmah po završetku škole mogu da se zaposle. Prilikom zapošljavanja, oni ne zahtevaju dodatnu obuku, što je jako bitno i samom poslodavcu. Koliko su spremni za pravi posao, dovoljno govori da nam iz banke stižu pohvale da naši đaci bolje i brže završavaju neke poslove od samih zaposlenih – priča Milibor Saković, direktor Prve ekonomske škole i dodaje da je kod njih velika potražnja i za smer „finansijski tehničar“ gde je minimalan broj bodova za upis bio 95,5. Malim maturantima prošle godine zanimljiv je bio i ogled finansijski administrator, sa kojim kad ga završe mogu da rade u ekonomiji, pravu i administraciji.

SVI ŽELE NA FARMACIJU
Farmaceutski tehničar je najatraktivnije medicinsko zanimanje među osnovcima, s obzirom da je za upis prošle godine trebalo više od 97 bodova u Farmaceutsko – fizioterapeutskoj školi. Darinka Karović, direktorka ove škole, očekuje veliko interesovanje za sve oglede i ove godine „jer učenici biraju zanimljiva zanimanja sa kojima mogu brzo da se zaposle ili čak da otvore svoj salon, a imaju i otvorenu mogućnost daljeg školovanja“.
Sa druge strane, godinama su najmanje poželjne tehničke, mašinske i građevinske škole gde je za upis bilo dovoljno i po 30 bodova. Izuzetak u ovim oblastima, po bodaži i traženosti, svakako je ogledni smer „administrator računarske mreže“ u Elektortehničkoj školi „Nikola Tesla“, koji su prošle godine uspeli da upišu samo oni koji su imali najmanje 92,90 bodova.
GIMNAZIJE HOĆE NAJAMBICIOZNIJI
Gimnazije takođe ne spadaju u najpoželjnije škole prvenstveno zato što zahtevaju nastavak školovanja tako da se za njih odlučuju uglavnom samo najambiciozniji đaci. Najbolji među njima opredeljuju se za Treću, Devetu i Prvu gimnaziju, s obzirom da je tamo za upis prošle godine trebalo od 91 do 98 bodova, najmanje.
- Mali maturanti i roditelji se svake godine dobro raspitaju, pre nego što se opredele za neku gimnaziju. Tako, za nas mogu da čuju da velika većina naših bivših đaka s lakoćom upisuje željene fakultete, koje potom završavaju mahom u roku. Za tako dobar imidž škole presudan je kvalitetan rad naših profesora sa đacima – smatra Dejan Josipović, direktor Devete gimnazije „Mihailo Petrović Alas“ u Novom Beogradu.

Top 10 srednjih škola i gimnazija
1.Prva ekonomska škola (bankarski službenik 98, finansijski tehničar 95,5)
2. Treća gimnazija (oba smera 98 i 98,72)
3. Farmaceutsko – fizioterapeutska škola (farmaceutski tehničar 97,08, fizioterapeutski tehničar 90,28)
4. Pravno – poslovna škola (bankarski službenik 95,5)
5. Deveta gimnazija „Mihailo Petrović Alas“ (društveni smer 95, prirodni 94,5)
6. Ekonomska škola „Nada Dimić“ (finansijski administrator 93,24)
7. ETŠ „Nikola Tesla“ (administrator računarske mreže 92,90)
8. Druga ekonomska škola (finansijski administrator 92)
9. Medicinska škola „Beograd“ (farmaceutski tehničar 92)
10. Prva gimnazija (društveni smer 91,64)
NAPOMENA: Kriterijum je minimum bodova koji su bili
potrebni za upis prošle godine

Da li je to dobar izbor?
- Činjenica je da su ekonomske i medicinske srednje škole ekstremno popularne među osmacima. Da li su one pravi izbor, to je već druga stvar. Teško da će svi učenici posle mature naći lako posao jer je velika konkurencija i prezasićeno je tržište ovim zanimanjima. Mnogi zato ipak nastave studije, neki čak i potpuno promene zanimanje. Naš zadatak je da đacima, pre izbora srednje škole, ukažemo i na druge, manje popularne oblasti kao što je građevina. Najviše prekvalifikacija je upravo ka građevinskim zanimanjima, koja su iako teška veoma isplativa – priča Radovan Živković, savetnik u Ministarstvu prosvete.