Obrazovanje

Kod najtalentovanijih osmaka u jeku su pripreme za posebne prijemne ispite u specijalizovanim srednjim školama koje će prve početi da primaju prijave za upis, i to 21. i 22. maja. Po kalendaru upisnih aktivnosti Ministarstva prosvete, konačni rezultati biće objavljeni najkasnije do 11. juna, tako da svi koji ostanu ispod crte mogu da se upišu u neku drugu školu. 

Mali maturanti i njihovi roditelji nemaju razloga za brigu jer za oko 80.000 svršenih osmaka ima 87.500 mesta u srednjim školama, tako da nikome neće biti uskraćena mogućnost za nastavak školovanja. Uslov za upis je, kao i ranijih godina, da đak na kvalifikacionom testu osvoji minimum po jedan bod iz matematike i maternjeg jezika. Ali, prilikom formiranja rang-liste prednost će imati učenici koji dobiju najmanje po pet bodova po predmetu.
Kad je reč o nadarenoj deci, posebne prijemne ispite polagaće 4, 5. i 6. juna za likovne i umetničke škole, dok će 5. juna biti održan prijemni ispit u Matematičkoj gimnaziji u Beogradu, a tada će test polagati i kandidati za matematička odeljenja. U baletskim školama znanje će biti proveravano 3, 4. i 5. juna, dok će se za mesto u filološkim gimnazijama đaci boriti 5, 6. i 7. juna. Najzad, prijavljivanje učenika i podnošenje sportske dokumentacije u Sportskoj gimnaziji i gimnazijama sa sportskim odeljenjima biće obavljeno 12. i 13. juna od devet do 15 sati. 
Svi ostali će prijave za kvalifikacioni ispit podnositi u matičnim osnovnim školama od 3. do 15. juna, s izuzetkom vanrednih učenika koji su stariji od 17 godina, jer oni prijave podnose 21. i 22. maja. Polaganje ispita iz srpskog, odnosno maternjeg jezika zakazano je za ponedeljak, 21. jun, a sutradan je provera znanja iz matematike.
Način polaganja ta dva ispita nije promenjen u odnosu na prethodnu školsku godinu. Osmaci će iz matematike rešavati 17 zadataka, ali će u pet, u odnosu na zbirku po kojoj se pripremaju, biti promenjeni brojevi. Test iz srpskog, odnosno maternjeg jezika i dalje ima 20 zadataka, ali u najviše osam zadataka biće promenjen raspored ponuđenih odgovora. Težina zadataka, inače, nije promenjena u odnosu na prošlu školsku godinu.
Upisne liste se i dalje formiraju po broju bodova, tako da se iz oba predmeta može dobiti najviše 20 poena, dok uspeh u šestom, sedmom i završnom razredu donosi maksimalnih 60 bodova. Ovo je poslednja generacija osnovaca koja polaže klasifikacioni ispit jer se od naredne školske godine vraća tzv. mala matura.
Psiholozi savetuju roditeljima da utiču na smanjenje tenzije kod dece, da bi mogli dati maksimum tokom polaganja kvalifikacionog ispita. Maturantima preporučuju da pre rešavanja zadataka uz punu pažnju pročitaju svaki zadatak pa tek tada počnu sa davanjem odgovora.
Prema podacima Ministarstva prosvete, prošlogodišnjoj generaciji osmaka najatraktivniji su bili obrazovni profili iz ugostiteljstva i medicine. Veliki pritisak bio je i za tehničare drumskog saobraćaja, odnosno bezbednosti u saobraćaju. Za jedno mesto tada je konkurisalo i sedam kandidata.

Letnji raspust za maturante gimnazija u Srbiji počeće u petak, 21. maja, dok će za učenike završnih razreda četvorogodišnjih i trogodišnjih stručnih škola poslednji radni dan u ovoj školskoj godini biti 28. maj. Takođe, 28. maja završava se drugo polugodište za učenike osmog razreda, dok će đaci od prvog do sedmog razreda osnovnih škola na najduži, letnji odmor, otići 11. juna. Letnji raspust za ostale srednjoškolce počeće 18. juna, a većinu malih i velikih maturanata pre odmora očekuju pripreme za upis u srednje škole, odnosno na fakultete. Za oko 80.000 sadašnjih osmaka predviđeno je 87.500 mesta u srednjim školama. Prema kalendaru upisnih aktivnosti, prijavljivanje za upis učenika u umetničke škole, matematičku ili filološku gimnaziju obavljaće se 21. i 22. maja. Prijemni ispiti za upis u likovne umetničke škole biće organizovani 4, 5. i 6. juna, a za muzičke i baletske škole 3, 4. i 5. juna. Prijemni ispiti u Matematičkoj gimnaziji i matematičkim odeljenjima biće 5. juna, a u filološkim gimnazijama i filološkim odeljenjima 5, 6. i 7. juna. Konačni rezultati prijemnih ispita i upis učenika biće 11. juna, a osmaci koji žele da upišu četvorogodišnju srednju školu, uključujući i gimnaziju, polažu kvalifikacione ispite iz matematike, 21. juna, i srpskog (maternjeg) jezika – 22. juna. Prvi upisni rok zakazan je za 7. i 8. jul, a drugi krug, za preostala slobodna mesta, biće održan 12. jula. Ovo je poslednja godina polaganja kvalifikacionih ispita, jer će od naredne godine na kraju osmog razreda biti uveden nov model završnog ispita. Upisne aktivnosti na fakultetima počinju 23. juna, prijavljivanjem kandidata. Prijave se mogu podnositi do 25. juna, polaganje prijemnih ispita trajaće od 28. do 30. juna u zavisnosti od fakulteta, a upis u prvom krugu mora biti završen do 15. jula. Na fakultetima ima mesta za oko 20.600 budžetskih studenata, dok će na visoke škole strukovnih studija biti primljeno nešto više od 6.500 brucoša, koji će se, prema odluci Vlade Srbije, takođe školovati o trošku države. Broj samofinansirajućih studenata određuju same visokoškolske ustanove, u skladu sa pravilima akreditacije.

Do početka ovogodišnjeg upisa u srednje škole ostale dve nedelje. Đaci se za prijemni ispit pripremaju i u školi i privatno. Ove godine najviše posla biće za kuvare, medicinske sestre, kozmetičare, računovođe i administrativne radnike.

Budući srednjoškolci dokumente predaju 21. maja. U trku za srednjoškolskom knjižicom najpre kreću talentovana deca, budući filolozi, matematičari, muzičari, slikari, dizajneri, likovni umetnici, balerine.

Na osnovu prošlogodišnjih iskustava, najtraženija su bila medicinska i bankarska zanimanja.

Kada je reč o pripremama za prijemni ispit, izgleda da se đaci spremaju, kako u školi, tako i privatno.

Đaci se pripremaju i u okviru pripremne nastave, mada i nastavnici na svojim redovnim časovima prolaze kompletne zbirke u okviru radnih testova i pismenih vežbi. Neki tokom cele godine, drže po dva časa nedeljno.

Kako je ovaj način pripreme dao dobre rezultate, postoji mogućnost da postane praksa i u ostalim školama u Srbiji. Takođe, škole su organizovale profesionalnu orjentaciju.

Direktor OŠ “Stari grad” Branislav Vučinić kaže da su rezultati pokazali da se od 95 do 98 odsto đaka upiše u prvom krugu, jer đaci sa obnavljanjem dobiju neku osnovu za upis u srednju školu.

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje posla će najviše biti za kuvare, konobare, medicinske sestre, kozmetičare, računovođe i administrativne radnike.

U Ministarstvu prosvete podsećaju da srednje stručne škole idu u susret potrebama tržišta rada i da su deficitarni kadrovi građevinske struke.

ZA 80.000 svršenih osnovaca u srednjim školama ima 87.500 mesta, od toga je 21 odsto u gimnazijama, 54 u četvorogodišnjim i 25 odsto u trogodišnjim. U umetničkim i školama za učenike sa posebnim sposobnostima ima 4.100 mesta.
Ministar prosvete Žarko Obradović, poručio je da đaci ni njihovi roditelji ne treba da brinu, jer ima dovoljno mesta za sve, ali da to gde će se upisati zavisi od broja bodova. On je podsetio da se ove godine poslednji put na ovaj način polaže kvalifikacioni ispit, jer se od sledeće uvodi mala matura.
- U testu iz srpskog jezika biće 20 pitanja, od kojih je jedan

Država pojačava brigu o kvalitetu školovanja pravnika, medicinara, pedagoga i u oblasti bezbednosti kroz izmene i dopune Zakona o visokom školstvu. Uslovi za obrazovanje tih kadrova biće bitno pooštreni, izjavio je juče za „Blic“ dr Sima Avramović, član radne grupe za poboljšanje pomenutog zakona. Ukida se zvanje diplomirani-masterPo njegovim rečima, rigoroznije uslove će od samog starta moći da ispune državni fakulteti, a svrha izmena nije istiskivanje privatnih fakulteta. Inače, očekuje se da zakon bude inoviran najkasnije u julu, a primena počinje 1. oktobra. – Predloženo je da Vlada propiše posebne uslove za medicinu, prava, bezbednost i pedagogiju jer država mora preuzeti posebnu odgovornost za obrazovanje u tim oblastima. To znači strože uslove, u skladu sa evropskim standardima za odvijanje studija u tim oblastima. Privatni fakulteti će moći da organizuju nastavu u tim oblastima ako budu u stanju da ispune zadate uslove – kaže dr Avramović. Posebni uslovi znače povećanje broja profesora u zvanju doktora nauka, valorizovanje međunarodne reputacije fakulteta, broja studenata, kao i pooštravanje kriterijuma za ocenjivanje na ispitima i slično. – Ne može se tolerisati da, na primer, student sa državnog Pravnog fakulteta pređe na privatni i olako dođe do diplome. Nisu svi privatni fakulteti isti kada je reč o kvalitetu obrazovanja, ali poveći broj funkcioniše ispod nivoa na kome su neki državni fakulteti. Tržište rada počelo je da prepoznaje razlike između diploma sa državnih i privatnih fakulteta i sve više okleva da ponudi posao studentima privatnih fakulteta. I jednima i drugima je garant postojanja država, zato ona mora da na viši nivo digne kvalitet i kod jednih i kod drugih – apostrofira dr Avramović. Predlaže se i ukidanje sistema studiranja 3+1+1, odnosno „nemuštog“ oblika zvanja diplomirani-master. Sa četiri godine studija akademac će dobijati zvanje diplomirani (dipl. pravnik) kao što je to bilo pre uvođenja Bolonjskog procesa, a sa pet godina zvanje master, dodaje on. – Sada je problem to što oni koji su završili trogodišnje studije ne mogu da se zaposle jer Nacionalna služba za zapošljavanje ne prepoznaje njihovo zvanje koga nema u Nacionalnom okviru klasifikacija. Predloženo je uvođenje jedinstvene rang-liste za sve studente koji završavaju studije u određenoj školskoj godini, a studenti koji su upisani kao budžetski moći će da ga zadrže u zavisnosti od proseka i dinamike studiranja. Samofinansirajući će imati šansu da se već naredne godine prebace na teret budžeta. Najzad, prag od 48 bodova za status budžetskog studenta ostaje naredne četiri godine, dok će 60 biti potrebno za one koji se upisuju od ove godine – kaže dr Avramović.