Obrazovanje

Državni fakulteti u Srbiji objavili su konačne rang liste novih brucoša, a upis kandidata treba da bude obavljen do 15. jula.

Prilikom upisa, predaju se originalna svedočanstva, izvod iz matične knjige rođenih, dva obrasca ŠV-20, indeks, dve fotografije, dokaz o uplati naknade za samofinansirajuće studente.   

Fakulteti će slobodna mesta oglasiti 31. jula, a drugi konkursni rok biće održan u septembru.   

Na državnim fakultetima ima mesta za 20.674 brucoša čije će školovanje plaćati država, a fakulteti pojedinačno određuju broj samofinasirajućih studenata u skladu sa pravilima akreditacije.

Prijemni ispiti za upis brucoša na državne fakultete u Srbiji juče su završeni, a rokove za objavljivanja rang-lista, za žalbe i datume samog upisa, koji mora biti završen do 15. jula, određuje svaka ustanova pojedinačno, u okviru konkursnog vremena. Iz uprava visokoškolskih ustanova upozoravaju kandidate da detaljno prate uputstva koja se svakodnevno postavljaju na sajtu fakulteta i u holu zgrade, i da ih se pridržavaju. Na fakultetima Univerziteta u Beogradu (UB) jedinstvene rang-liste biće objavljivane već od danas, a primedbe i žalbe predavaće se od 2. do 4. jula. Konačne rang liste fakulteti UB objaviće 5. jula, a za upis su rezervisani termini od 7. do 15. jula. Prilikom upisa, kandidati se rangiraju na osnovu uspeha iz srednje škole i rezultata sa prijemnog ispita. Maksimalan broj poena koji kandidat može da osvoji je 100, uspeh iz srednje škole “nosi” najviše, 40 bodova, dok se na prijemnom ispitu može prikupiti najviše 60 poena, odnosno 80 bodova za kandidate na ispitu za proveru skolonosti i sposobnosti na ustanovama iz umetnosti. Kada je reč o upisu na privatne fakultete, neophodno je da se kandidati detaljno raspitaju o terminima i uslovima upisa na željenoj visokoškolskoj ustanovi, iako rokovi upisa ne odstupaju mnogo od onih na državnim fakultetima. Srednjoškolci koji ne uspeju da se upišu u prvom krugu, imaju još jednu šansu, u septembru, ali samo na fakultetima na kojima ostane slobodnih mesta. Drugi konkursni rok visokoškolske ustanove će oglasiti 31. jula

Država toleriše što čak 18 fakulteta i 150 studijskih grupa nema akreditaciju, a upisuju nove studente u školsku 2010/11 godinu! Do početka upisa na fakultete ostalo je još deset dana, a čak 18 fakulteta i 150 studijskih programa nema akreditaciju, odnosno dozvolu za rad. U Komisiji za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK) i Ministarstvu prosvete apeluju na buduće studente i njihove roditelje da pri odabiru strogo vode računa koje su visokoškolske ustanove akreditovane. Predsednica KAPK-a prof. dr Vera Vujčić navela je za Press da je do sada akreditovano devet univerziteta u Srbiji, od kojih sedam državnih i dva privatna.

Ispravljanje grešaka

Od državnih, akreditovani su univerziteti u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Prištini i Novom Pazaru, i Univerzitet odbrane. Među privatnim, akreditaciju su dobili „Singidunum” i „Metropolitan” u Beogradu, koji je u osnivanju. On je, zapravo, prerastao u univerzitet od Fakulteta za informacione tehnologije – navela je Vujčićeva. Prema njenim rečima, u postupku akreditacije je 18 fakulteta, od kojih je tri u fazi razmatranja.

U fazi odlučivanja su tri privatna univerziteta – „Megatrend”, Privredna akademija u Novom Sadu i Univerzitet „Edukons” u Sremskoj Kamenici. Oni su zadovoljili neophodan uslov, što znači da imaju akreditovane studijske programe u tri polja i na tri nivoa, odnosno za osnovne, diplomske i doktorske studije – rekla je prof. dr Vujčić. Uslove za odlučivanje o akreditaciji, sa druge strane, još nije stekao „Alfa” univerzitet, odnosno bivši BK, zatim Evropski univerzitet, Privatni univerzitet u Novom Pazaru i Akademija lepih umetnosti i Univerzitet umetnosti u Beogradu. – Ove umetničke ustanove treba da steknu uslove o akreditovanim programima u tri oblasti umetnosti na tri nivoa i Univerzitet umetnosti je blizu tog ispunjenja – kaže Vujčićeva. Trenutno se ne odlučuje ni o Univerzitetu „Union”, koji je ispunio uslove, jer se on tokom akreditacije podelio na dva univerziteta, pa je dokumentacija o valjanosti sudsko registarske dokumentacije u vezi sa deobom upućena Ministarstvu prosvete na procenu validnosti. Predsednica KAPK-a dodaje da je i većina studijskih programa pod aktom upozorenja, a to znači da ustanove treba da isprave ono što nije regularno. – Čeka se reakcija ustanova koje treba da dostave valjanu dokumentaciju da bismo mogli i o njima da odlučujemo – rekla je prof. dr Vujčić. Rektor Univerziteta u Prištini i redovni profesor Medicinskog fakulteta prof. dr Zdravko Vitošević apelovao je na buduće studente da strogo vode računa da li je ili nije fakultet ili viša škola akreditovana. – Niko ne može da garantuje da oni koji sada nisu akreditovani, da će biti. Studenti koji su na neakreditovanim fakultetima, morali bi da pređu na neki od akreditovanih programa na nekom drugom Univerzitetu. U suprotnom, ostaće bez diplome – rekao je prof. dr Vitošević za Press.

Akt upozorenja

Iako je akreditacija obavezna, pojedine ustanove rade i bez njih. Postavlja se pitanje kako država dozvoljava rad takvih obrazovnih ustanova. Predsednica KAPK-a Vera Vujčić objašnjava da država do donošenja novih, dozvoljava rad po starim dozvolama. – Za razliku od viših škola, univerziteti su složeni sistemi, tako da su neki delovi univerziteta akreditovani, a neki nisu, pa se o samom univerzitetu ne može odlučivati. To je zaista stepenast i složen proces, i mislim da zbog toga država toleriše – rekla je Vujčićeva. U Ministarstvu prosvete podsećaju da po Zakonu o visokom obrazovanju nijedan studijski program koji nije akreditovan, ne može da upisuje studente – Druga je stvar ako imaju akt upozorenja. Za vreme otklanjanja neregularnosti oni mogu da rade jer time nisu izgubili akreditaciju. Ukoliko ne isprave neregularnosti, fakulteti ne mogu da dobiju akreditaciju, a tek za godinu dana ponovo mogu da apliciraju – objašnjeno nam je u Ministarstvu prosvete.

Odbijeni fakulteti, pod aktom upozorenja i u postupku akreditacije

Univerzitet umetnosti u Beogradu Akademija umetnosti u Novom Sadu Fak. umetnosti u Nišu Fakultet umetnosti u Zvečanu Univerzitet “Megatrend” – Fak. za menadžment – Fak.za poslovnu ekonomiju – Fak.za poslovne studije – Fak.za umetnost i dizajn Univerzitet “Edukons” Univerzitet “Union” – Fak. za posl. ind. menadžment – Fak. za dizajn – Fak. za preduzetnički biznis – Fak. mendžment nekretnina Univerzitet “Alfa” – Fak. za menadžment – Fak. za trgovinu i bankarstvo – Fak. za preduzetni mendžment – Fak. za menadžment u sportu – Fak. za ekon. i političke nauke – Fak. za strane jezike Evropski univerzitet – Fak. za inž. internac. menadžment – Fak. za evrop. biznis i marketing Medicinska akademija ( US Medical school) Nova akademija umetnosti Akademija lepih umetnosti Univerzitet u Novom Pazaru.

Sve informacije na sajtu KAPK-a

Akreditacija studijskih programa prema rečima predsednice KAPK-a, prof. dr Vere Vujčić, ponavlja se na pet godina. – U toku su izmene zakona i njima se predviđa da se akreditacija periodično ponavlja na pet godina. Po sadašnjem zakonu, na pet godina se ponavlja spoljašnja provera kvaliteta. Ali, i akreditacija i spoljašnja provera kvaliteta su srodni procesi – rekla je prof. dr Vujčić. Na sajtu Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta – www. kapk. org, budući studenti mogu naći Vodič kroz akreditovane studijske programe i informisati se o fakultetima i višim školama – da li imaju akreditaciju ili ne.

Država pojačava brigu o kvalitetu školovanja pravnika, medicinara, pedagoga i u oblasti bezbednosti kroz izmene i dopune Zakona o visokom školstvu. Uslovi za obrazovanje tih kadrova biće bitno pooštreni, izjavio je juče za „Blic“ dr Sima Avramović, član radne grupe za poboljšanje pomenutog zakona. Ukida se zvanje diplomirani-masterPo njegovim rečima, rigoroznije uslove će od samog starta moći da ispune državni fakulteti, a svrha izmena nije istiskivanje privatnih fakulteta. Inače, očekuje se da zakon bude inoviran najkasnije u julu, a primena počinje 1. oktobra. – Predloženo je da Vlada propiše posebne uslove za medicinu, prava, bezbednost i pedagogiju jer država mora preuzeti posebnu odgovornost za obrazovanje u tim oblastima. To znači strože uslove, u skladu sa evropskim standardima za odvijanje studija u tim oblastima. Privatni fakulteti će moći da organizuju nastavu u tim oblastima ako budu u stanju da ispune zadate uslove – kaže dr Avramović. Posebni uslovi znače povećanje broja profesora u zvanju doktora nauka, valorizovanje međunarodne reputacije fakulteta, broja studenata, kao i pooštravanje kriterijuma za ocenjivanje na ispitima i slično. – Ne može se tolerisati da, na primer, student sa državnog Pravnog fakulteta pređe na privatni i olako dođe do diplome. Nisu svi privatni fakulteti isti kada je reč o kvalitetu obrazovanja, ali poveći broj funkcioniše ispod nivoa na kome su neki državni fakulteti. Tržište rada počelo je da prepoznaje razlike između diploma sa državnih i privatnih fakulteta i sve više okleva da ponudi posao studentima privatnih fakulteta. I jednima i drugima je garant postojanja država, zato ona mora da na viši nivo digne kvalitet i kod jednih i kod drugih – apostrofira dr Avramović. Predlaže se i ukidanje sistema studiranja 3+1+1, odnosno „nemuštog“ oblika zvanja diplomirani-master. Sa četiri godine studija akademac će dobijati zvanje diplomirani (dipl. pravnik) kao što je to bilo pre uvođenja Bolonjskog procesa, a sa pet godina zvanje master, dodaje on. – Sada je problem to što oni koji su završili trogodišnje studije ne mogu da se zaposle jer Nacionalna služba za zapošljavanje ne prepoznaje njihovo zvanje koga nema u Nacionalnom okviru klasifikacija. Predloženo je uvođenje jedinstvene rang-liste za sve studente koji završavaju studije u određenoj školskoj godini, a studenti koji su upisani kao budžetski moći će da ga zadrže u zavisnosti od proseka i dinamike studiranja. Samofinansirajući će imati šansu da se već naredne godine prebace na teret budžeta. Najzad, prag od 48 bodova za status budžetskog studenta ostaje naredne četiri godine, dok će 60 biti potrebno za one koji se upisuju od ove godine – kaže dr Avramović.

O trošku države na prvu godinu osnovnih studija u 2010/2011. godini biće upisano ukupno 20.674 studenta, dok će na visoke strukovne studije biti primljeno 6.597 brucoša, odlučeno je juče na Vladi Srbije. Ovim je broj mladića i devojaka koji će studirati o trošku države neznatno povećan u odnosu na prošlu godinu.

Vlada Srbije juče je usvojila upisne kvote za upis na prvu godinu studija na sve fakultete i visoke strukovne škole u Srbiji.
- Drago mi je što je i ove godine povećan broj studenata koji će se finansirati o trošku države. To povećanje jeste malo i iznosi 1,17 odsto, ali predstavlja pozitivan pomak. Neznatno je povećan i broj budžetskih studenata na visokim strukovnim školama u Srbiji. Napomenuo bih da su upisne kvote usklađene sa pravilima propisanim akreditacijom. Da je sve ispoštovano, proverili su senati univerziteta i Nacionalni prosvetni savet za visoko obrazovanje – rekao je ministar prosvete Žarko Obradović.
Vlada je usvojila upisne kvote za svaki fakultet pojedinačno osim za Univerzitet u Novom Sadu. Njima je samo odobreno da na prvu godinu o trošku budžeta upišu 4.664 studenta, dok će o svim pojedinostima odlučivati nadležni organi Autonomne Pokrajine Vojvodina.
- Mi odobrenje tražimo od pokrajinskih organa, budući da nas oni finansiraju. Vlada Srbije odobrava samo u načelu broj budžetskih studenata. Očekujemo da najkasnije do polovine maja dobijemo odobrenje za predloge koje smo prosledili, ali do tada ne smemo da ih obelodanjujemo. Reći ću samo da se ništa bitnije neće promeniti u odnosu na prošlu godinu – kažu u Rektoratu Univerziteta u Novom Sadu.
Takođe, na jučerašnjoj sednici Vlada je odobrila i upis 265 studenata na Vojnu akademiju, od čega će njih 25 pohađati studije medicine u okviru Vojnomedicinske akademije. Njihovo školovanje finansiraće Ministarstvo odbrane.
Što se tiče odluke velikog broja fakulteta da povećaju školarine, ministar prosvete je još jednom napomenuo da se on tome protivi.
- Moj stav je da školarine ne treba povećavati – istakao je Žarko Obradović.